ZDRUŽIMO SNAGE ZA BOLJE OBRAZOVANJE
DO PROMENA KROZ SARADNJU
Datum:
14. decembar 2024.
Mesto:
Filozofski fakultet, Beograd
O konferenciji
Filozofski fakultet, Beograd
14. decembar
Od 9:30h
Organizatori konferencije
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd
Tema konferencije
Ova konferencija postavlja neophodan korak ka izgradnji budućnosti obrazovanja, ističući važnost zajedničkog napora i saradnje svih relevantnih aktera u obrazovnom sektoru. Tema konferencije ističe važnost saradnje kao jednog od ključnih faktora u poboljšanju obrazovnog sistema. Kroz ovu temu, konferencija će istražiti načine na koje različite institucije, organizacije i pojedinci mogu zajednički raditi na unapređenju obrazovanja i doprineti pozitivnim promenama. Glavni cilj konferencije je da podstakne dijalog i razmenu ideja između različitih aktera u obrazovnom sektoru kako bi se identifikovali izazovi, pronašla rešenja i stvorila održiva saradnja za unapređenje kvaliteta obrazovanja.
Konferencija će obuhvatiti predavanja koja će se fokusirati na široki spektar tema povezanih sa unapređenjem obrazovanja i značajem saradnje. Osim toga, biće organizovane i radionice namenjene nastavnicima i školskim praktičarima koje će omogućiti direktnu primenu teorijskih koncepata i ideja izloženih na konferenciji u praktičnom radu u učionici, pružajući konkretne alate i strategije za unapređenje nastave i obrazovnog procesa.
Predsednice programskog odbora:
dr Smiljana Jošić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Marina Videnović, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Programski odbor konferencije:
dr Jelena Teodorović, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu
dr Olja Jovanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Nikoleta Gutvajn, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Zora Krnjaić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Darinka Anđelković, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Nataša Simić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Dušica Malinić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Nada Ševa, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Dragana Gundogan, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Zrinka Ristić Dedić, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu
Organizacioni odbor:
Isidora Micić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Teodora Vuletić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Kristina Mojović Zdravković, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Ivana Vulić Šimšić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Plenarni predavači
Lista predavača
prof. dr Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Marina Kovačevič Lepojević, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
prof. dr Dragica Pavlović Babić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
prof. dr Sanja Blagdanić, Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, Beograd
prof. dr Vera Spasenović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
prof. dr Jelena Vranješević, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
prof. dr Marina Semiz, Pedagoški fakultet u Užicu, Univerzitet u Kragujevcu
prof. dr Lidija Radulović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Milica Stojković, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu
dr Ivana Đerić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
dr Milja Vujačić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
prof. dr Zorana Jolić Marjanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
prof. dr Ivan Ivić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Ana Pešikan, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Nikola Koruga, Odeljenje za andragogiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Dragan Stanojević, Institut za sociološka istraživanja, Univerzitet u Beogradu
doc. dr Vladeta Milin, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Program konferencije
.webp)
Radionice
Tema radionice:
Dobrobit nastavnika i učenika - Strategije za prevazilaženje stresa i unapređenje dobrobiti
Voditeljka radionice:
Nataša Simić, Filozofski fakultet, Beograd
Broj učesnika: 25 nastavnika/ca
Opis radionice
Naučna istraživanja i izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svaka osma odrasla osoba, kao i svaka sedma osoba od 10 do 19 godina, ima problema sa mentalnim zdravljem. Istraživanja obavljena na reprezentativnim uzorcima osoba od 18 do 65 godina u Srbiji pokazuju da se oko trećine stanovništva može smatrati psihički ugroženim. Usled odlika same profesije i društvenog konteksta, nastavnici spadaju u red profesionalaca koji su pod posebnim rizikom od izraženog stresa i sagorevanja. Pored sistemskih mera koje mogu unaprediti radne uslove i dobrobit nastavnika, pa i učenika, svaki pojedinac može primeniti strategije koje mu mogu olakšati prevazilaženje stresnih situacija. Na ovoj radionici ćemo se prvo upoznati sa nalazima istraživanja o stresu i dobrobiti nastavnika i učenika, kao i sa naučnim saznanjima u vezi sa vrstama, manifestacijama i korelatima stresa. Nakon mapiranja mera na organizacionom nivou koje mogu prevenirati ili umanjiti stres nastavnika, imaćemo priliku da isprobamo dva tipa strategija koje mogu umanjiti stres na nivou pojedinca – strategije preokviravanja i tehnike usmerene na telo. Očekujemo da će učesnici nakon radionice bolje identifikovati uzročnike stresa i njegove manifestacije, te unaprediti svoje strategije prevladavanja, kako u profesionalnom, tako i u privatnom kontekstu. Uz to, prodiskutovaće moguće načine umanjenja stresa kod učenika, kako bi škola bila prijatnije i podsticajnije mesto za učenje i rad svim akterima.
Tema radionice:
ProSTEAM – razvoj, primena i testiranje STEAM obrazovnih paketa za najmlađe osnovce
Voditelji radionice:
Ivana Stepanović Ilić, Filozofski fakultet, Beograd
Milana Dabić Boričić, Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, Beograd
Nikolaje Paulica, OŠ ,,Lazar Savatić'', Beograd
Opis radionice:
Broj učesnika: 25 nastavnika/ca
Tokom ove radionice učesnici će se upoznati sa jednim primerom uvođenja STEAM pristupa u niže razrede osnovnih škola u Srbiji. STEAM predstavlja savremeni pedagoški pristup koji podrazumeva da se organizuje nastava tako da učenici, dok rešavaju određeni problem, kombinuju i stiču znanja i veština iz četiri oblasti: nauka, tehnika, inženjerstvo, umetnost, matematika. Cilj trogodišnjeg međunarodnog projekta pod nazivom “Promoting STEAM in primary school: partnership for disseminating good practices” jeste bio da se razviju obrazovni paketi u skladu sa STEAM pristupom, koji se mogu realizovati na redovnim časovima i to sa učenicima od prvog do četvrtog razreda. U projektu učestvuju timovi stručnjaka iz četiri evropske zemlje učesnice (Portugal, Italija, Litvanija, Srbija). Tokom projekta osmišljeno je 11 paketa, koji su realizovani u školama u sve četiri zemlje. Proces evaluacije obuhvatio je procenu svaklog paketa u pogledu mnogobrojnih kriterijuma (povratne informacije učenika, povratne informacije nastavnika , promenama u proceni samo-efikasnosti nastavnika za realizaciju STEAM pristupa). U poslednjoj fazi projekta pripremljen je Vodič za nastavnike i priručnik za učenike posvećen razvijenim paketima, a kreirana je i online zajednica budućih korisnika ovih paketa. U predstavljanju projekta učestvovaće članovi tima projekta iz Srbije sa Filozofskog i Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača i učitelji Osnovne škole “Lazar Savatić”, kao i učitelji koji su realiziovali pakete tokom faze evaluacije u drugim osnovnim školama. Tokom radionica učesnici će se upoznati sa sadržajima paketa i rezultatima istraživanja i imaće prliku da učestvuju u diskusiji tokom koje ćemo se baviti mogućnostima uvođenja STEAM pristupa u obrazovni sistem u Srbiji.
Tema radionice:
Potraga za dobrim pitanjem: Kako da mudrije (i efikasnije) učimo u zajednici
Voditeljka radionice:
Nada Ševa, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Opis radionice:
Broj učesnika: 25 nastavnika/ca
Pitanja koja deca postavljaju o temama koji ih interesuju predstavljaju osnov učenja. Ona su jedan od glavnih poluga održanja motivacije dece da učestvuju u procesu nastave. Ipak, ovaj važan resurs je na žalost u velikoj meri zapostavljen od strane odraslih (i nastavnika i roditelja). Učesnici će tokom radionice imati prilike da se upoznaju sa Tehnikom formulisanja pitanja (Question Formulation Technique – QFT) koja omogućava da odrasli na kvalitetniji način sagledaju pitanja koja deca postavljaju i zajedno sa njima istraže njihova interesovanja. Koraci u okviru Tehnike formulisanja pitanja (QFT) pretpostavljaju saradnički odnos među učenicima i podstiču tri tipa mišljenja: divergentno, konvergentno i metakognitivno. Svaki korak procesa može biti zasebno iskustvo učenja. Međutim, potpunu efekat primene QFT-a dolazi do izražaja kada svi koraci—i sva tri oblika mišljenja–deluju zajedno. Pored toga, QFT kod učenika podstiče samopouzdanje i osećaj osnaženosti. Kako postaju bolji u formulisanja pitanja, učenici postaju sigurniji u njihovo postavljanje i oblikovanje sopstvenih istraživanja. Učenici razvijaju veštine i strategije koje su im potrebne da unaprede dobrobit učenika i van učionice. Zato QFT pomaže učenicima da postanu uspešniji u svim aspektima života, obrazovnog procesa i sveta rada i porodice do učešća u demokratskim procesima. Tehnika je deo nekoliko značajnih međunarodnih inicijativa, uključujući i obuku za nastavnike geografije o istraživačkom učenju koju je priredila Nacionalna Geografija (National Geographic) kao deo podrške profesionalnom razvoju. Pridružite se ovoj radionici kako biste otkrili zašto je koristi preko 80.000 nastavnika iz 180 zemalja.
Tema radionice:
Aktivno učenje od učionice do virtualnog prostora
Voditelji radionice:
Ivan Ivić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Ana Pešikan, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Slobodanka Antić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu
Opis radionice:
Broj učesnika: 25 nastavnika/ca
U razmatranju kvaliteta nastave i učenja glavno pitanje koje se postavlja jeste šta, ustvari, znači biti aktivan u procesu učenja i to je tema ove radionice. U središtu programa „Aktivno učenje“ je priroda aktivnosti onoga ko uči i njene karakteristike. Sa razvojem informaciono-komunikacione tehnologije ovo pitanje se postavlja na nov način i nužno ga je razmotriti u kontekstu različitih medija u kojima se uči. Digitalni medij otvara mnogo mogućnosti za aktiviranje učenika/studenata, i to je jedna od najčesce pominjanih prednosti učenja u onlajn okruženju, da su učenici ili studenti aktivni dok rade s računarom. Medjutim, sa razvojem i primenom tehnologije u obrazovanju otvara se važno pitanje prirode i vrste tih aktivnosti u učenju u onlajn okruženju i njihovih efekata. Svetska iskustva iz onlajn nastave/učenja u vreme pandemije izazvane virusom COVID 19 pokazala su da nije dovoljno da nastavnici i učenici budu digitalno pismeni. Pad u znanju zabeležen u svim i razvijenim zemljama prema procenama Svetske banke iznosi od tri do devet meseci, što je skoro cela školska godina. Analize iskustava iz doba COVID-a pokazuju da je za efektivno i kvalitetno obrazovanje potrebno mnogo više – potrebno je da nastavnici i učenici/studenti imaju razvijene digipedagoske komeptencije, tj. da umeju tehnologiju da koriste za potrebe nastave/učenja. S učesnicima radionice analizirali bi vrste i prirodu aktivnosti učenika/studenata u oba okruženja za učenje (učioničkom i onlajn okruženju) i kako da se tehnologija koristi za rešavanje pedagoških pitanja i izazova.
Tema radionice:
Saradnjom do rešenja – aktivnosti za realizaciju PEER modela rešavanja problema putem saradnje
Voditelji radionice:
Ana Altaras Dimitrijević, Filozofski fakultet, Beograd
Ksenija Krstić, Filozofski fakultet, Beograd
Opis radionice:
Broj učesnika: 25 nastavnika/ca
Oslanjajući se na znanja iz sociokulturne psihologije, psihologije individualnih razlika, razvojne psihologije i obrazovnih nauka formulisali smo jedinstven PEER model zajedničkog rešavanja problema. Ovaj model polazi od toga da je za kvalitetnu i produktivnu saradnju potrebno voditi računa o sledećim aspektima saradnje: 1) uvažavanje i korišćenje razlika ličnosti (Personality), 2) prepoznavanje, razumevanje i regulisanje emocija (Emotional inteligence), 3) poznavanje načina razmena ideja putem dijaloga (Exchange) i 4) traženje i korišćenje spoljnih izvora informacija i podrške (Resources). Za svako „slovo“ PEER modela osmišljene su aktivnosti koje podržavaju razvoj saradnje kod mladih, i čine tzv. PEER trening. U procesu empirijskog testitanja PEER treninga, koje je trajalo protekle dve godine, pokazano je da kroz sinergiju ovih elemenata mladi ne samo da formulišu bolja rešenja, već i unapređuju lične kompetencije neophodne za uspešnu saradnju. Pozivamo vas da učestvujete u specijalizovanoj radionici čiji je cilj da stručnim saradnicima i nastavnicima različitih predmeta pruži znanja i alate potrebne za uspešnu primenu PEER treninga u redovnoj nastavi. Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa aktivnostima PEER treninga, i kroz razmenu iskustva i praktične sesije zajednički razviju strategije za podsticanje razvoja kompetencije za kolaborativno rešavanje problema kod učenika. Pridružite nam se da zajedno kreirajmo okruženje koje podstiče saradnju, inovativno razmišljanje i uspešno zajedničko rešavanje problema!
Kontakt informacije
Adresa
Dobrinjska 11/III
11 000 Beograd
Kontakt
011/2644 693
Kontakt osoba: Isidora Micić
Partneri & Sponzori
